Худ (Худ)
10-й аят из 123
Воспроизвести
Оригинал
وَلَئِنْ أَذَقْنَاهُ نَعْمَاءَ بَعْدَ ضَرَّاءَ مَسَّتْهُ لَيَقُولَنَّ ذَهَبَ السَّيِّئَاتُ عَنِّي  ۚ إِنَّهُ لَفَرِحٌ فَخُورٌ
Транскрипция

вəлə`ин əз̃əќнəəhу нə'мəə`ə бə'дə дōррōō`ə мəссəтhу лəйəќуулəннə з̃əhəбəс-сəййи`əəту 'əнний, иннəhу лəфəриhун фəхуур

И если дадим Мы вкусить ему благоденствие после горестей, [которые] коснулись его, непременно скажет он: «Ушли беды от меня!» Поистине, он [тогда станет] непременно радующимся, хвастливым! —
Və əgər ona düçar olduğu çətinlikdən və pərişanlıqdan sonra (sağlamlıq, sərvət və əmin-amanlıq kimi) bir rahatlıq və nemət daddırsaq mütləq «çətinliklər və bəlalar məndən (keçib) getdi (və bir daha gəlməz)» deyəcəkdir və həmin halda sevinər və çox öyünər.
And if We let him have a taste of Our blessings after adversities have befallen him, he will surely say, ‘All ills have left me.’ Indeed, he becomes a vain braggart,
Аят добавлен в избранное
Аят удален из избранных